{"id":85,"date":"2023-09-18T10:50:48","date_gmt":"2023-09-18T08:50:48","guid":{"rendered":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/?page_id=85"},"modified":"2023-09-18T11:19:25","modified_gmt":"2023-09-18T09:19:25","slug":"poljski-objekti-pod-zastitom-uneska","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/","title":{"rendered":"Poljski objekti pod za\u0161titom Uneska"},"content":{"rendered":"\n

Sve vi\u0161e poljskih gradova pridru\u017euje se Uneskovoj Mre\u017ei kreativnih gradova. Krakov \u2013 Grad knji\u017eevnosti \u2013 predsedava upravnim odborom Uneskovih Kreativnih gradova i u tom istom odboru vr\u0161i funkciju predstavnika Gradova knji\u017eevnosti. Katovice \u2013 Grad muzike \u2013 prvi je Grad muzike iz Srednjoisto\u010dne Evrope. Lo\u0111 \u2013 Grad filma \u2013 pridru\u017eio se sa svojom \u010duvenom filmskom \u0161kolom Uneskovoj Mre\u017ei kreativnih gradova 2017. godine, kao tre\u0107i poljski grad.<\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Poljska se mo\u017ee pohvaliti i \u010dinjenicom da je \u010dak 17 njenih objekata uvr\u0161teno u me\u0111unarodni registar \u201eSe\u0107anje sveta\u201c. Svaki dokument i kolekcija predstavlja zasebno poglavlje u poljskoj istoriji.<\/strong> Tako, na primer, o borbi Poljaka protiv komunizma svedo\u010de Tablice od \u0161perplo\u010de sa 21 gdanjskim zahtevom, koje se \u010duvaju u Narodnom pomorskom muzeju u Gdanjsku. To je, u simboli\u010dkom smislu, dakako najva\u017eniji dokument o doga\u0111ijima iz avgusta 1980. godine, koji su odigrali ogromnu ulogu ne samo u procesu ponovnog sticanja nezavinosti Poljske, ve\u0107 i u me\u0111unarodnim razmerama \u2013 u ru\u0161enju komunizma u \u010ditavoj Srednjoisto\u010dnoj Evropi.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Me\u0111u ostalim registrovanim objektima nalaze se tako\u0111e: originalni rukopis najpoznatijeg dela Nikole Kopernika, De revolutionibus<\/em>, koji se \u010duva u Jagjelonskoj biblioteci u Krakovu, unikatne zbirke rukopisa Frederika \u0160opena, koje su sakupljene u Narodnoj biblioteci i Nacionalnom institutu Frederika \u0160opena, kao i arhiv var\u0161avskog geta (Ringelblumov arhiv<\/em>), koji se \u010duva u Jevrejskom istorijskom institutu.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Na Uneskovoj listi svetske ba\u0161tine na\u0161lo se i \u0161esnaest jedinstvenih poljskih lokaliteta od kulturnog i prirodnog zna\u010daja, koje neizostavno treba posetiti. Prvi objekti \u2013 Krakov i Vjeli\u010dka \u2013 upisani su jo\u0161 1978. godine, a najnoviji \u2013 K\u0161emjonkovska regija praistorijskog rudarenja prugastog kremena \u2013 2019. godine.<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

\u00a0<\/p>\n

    \n
  1. Stari grad u Krakovu<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

    \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Stari grad u Krakovu upisan je na Uneskovu listu svetske ba\u0161tine kao prvi poljski kulturni spomenik. Ovaj trgova\u010dki grad iz XIII veka poseduje najve\u0107u kvadratni trg u Evropi, brojne istorijske ku\u0107e, palate i crkve.<\/p>\n

    \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 O izuzetnoj pro\u0161losti Krakova svedo\u010de: Jagjelonski univerzitet, renesansni Kraljevski zamak i goti\u010dka katedrala na Vavelu, u kojoj su sahranjeni poljski kraljevi, a tu je i jevrejska \u010detvrt Kazimje\u017e, koja je od srednjeg veka do XIX veka bila samostalan grad. Pejza\u017e Glavnog trga ve\u0107 stotinama godina krase i Sukjenjice sa desetinama du\u0107ana, Bogorodi\u010dina bazilika sa oltarom Vita Stvo\u0161a i hejlnalom<\/em> \u2013 melodijom kojom i dan-danas truba\u010d objavljuje sate sa tornja, zatim toranj Gradske ve\u0107nice i maju\u0161na Crkva sv. Voj\u0107eha. Glavi trg u Krakovu turisti\u010dki vodi\u010di \u201eLounli Planeta\u201c izabrali su 2013. godine za najlep\u0161i trg na svetu.<\/p>\n

    http:\/\/www.krakow.travel\/en<\/a><\/p>\n

    \u00a0<\/p>\n

      \n
    1. Kraljevski rudnici soli u Vjeli\u010dki i Bohnji<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

      \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Rudnik u Vjeli\u010dki nastariji je aktivni rudnik soli na svetu. U njemu se mogu propratiti i prou\u010diti sve etape razvoja rudarske tehnike u toku razli\u010ditih istorijskih epoha. Prostire se na devet nivoa, sastoji od oko 2040 odaja i 360 hodnika, koji obrazuju tajanstveni lavirint. Prilikom posete mogu se videti jezera koja su jedinstvena u svetu, oltari i kipovi isklesani u soli, kao i \u010ditave podzemne kapele sa bareljefima i lusterima, koji posetioce prenose u neobi\u010dan, bajkovit svet. U rudniku se nalaze i podzemna po\u0161ta, restoran, bioskop, teniski tereni i sanatorijum za le\u010denje astme i alergija. Odr\u017eavaju se koncerti, pozori\u0161ne predstave i balovi. Sadr\u017ei \u010dak i hotel i zabavni park za decu, sme\u0161ten na najve\u0107oj dubini na svetu (oko 125 metara).<\/p>\n

      https:\/\/www.wieliczka-saltmine.com\/<\/a><\/p>\n

      \u00a0<\/p>\n

      \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Rudnik soli u Bohnji zapo\u010deo je sa radom u XIII veku, 40 godina ranije nego rudnik u Vjeli\u010dki. U jamskim prostorijama bohenjskog rudnika soli nalaze se unikatne odaje karakteristi\u010dnog oblika i geolo\u0161kog sastava, poput komore Va\u017ein \u2013 najve\u0107e podzemne odaje u Evropi, izra\u0111ene ljudskom rukom, u kojoj vlada lekovita mikroklima. Posetioce \u0107e bez sumnje zadiviti kapele isklesane u stenama. Me\u0111u turisti\u010dkim atrakcijama bohenjskog rudnika izdvajaju se podzemna plovidba \u010damcem, vo\u017enja podzemnom \u017eeleznicom i spust najdu\u017eim toboganom (140 metara), koji povezuje dva nivoa rudnika.<\/p>\n

      https:\/\/bochnia-mine.eu<\/a><\/p>\n

      \u00a0<\/p>\n

        \n
      1. Krsta\u0161ki zamak u Malborku<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

        \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Krsta\u0161ki zamak u Malborku podignut je krajem XIII i po\u010detkom XIV veka i predstavlja najve\u0107u goti\u010dku tvr\u0111avu u Evropi. Sastoji se od tri zamka i prostire na 20 hektara. Od 1309. godine slu\u017eio je kao rezidencija stare\u0161ine nema\u010dkog Tevtonskog reda, popularno zvanog krsta\u0161kim.<\/p>\n

        \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Jedinstveno je arhitektonsko delo u svetu, koje se izdvaja tehni\u010dkim re\u0161enjima naprednim za to doba, naro\u010dito metodom konstruisanja svodova, zabata i portala, kao i upotrebom vajarskih tehnika i ornamentike. Re\u0161enja koja su primenjena u Malborku kasnije su koristili krsta\u0161i prilikom izgradnje mnogih zamaka, ali i drugih goti\u010dkih zdanja u severoisto\u010dnoj Evropi.<\/p>\n

        \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Danas se u zamku odr\u017eavaju vite\u0161ki turniri, monumentalni spektakli i inscenizacije bitaka, me\u0111u kojima posebnu pa\u017enju zaslu\u017euje impozantna opsada Malborka.<\/p>\n

        www.zamek.malbork.pl\/en<\/a><\/p>\n

        \u00a0<\/p>\n

          \n
        1. Drvene crkve ju\u017ene Malopoljske \u2013 Binarova, Blizne, Dembno, Ha\u010dov, Lipnjica Murovana, Senkova<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

          \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Drvene crkve na jugu Malopoljske primer su tradicije srednjovekovne izgradnje rimokatoli\u010dkih crkava, koja se zasniva na primeni skeletnih konstrukcija \u2013 vodoravnog polaganja balvana ili drvenih greda. Ova tehnika je bila rasprostranjena u Severnoj i Isto\u010dnoj Evropi jo\u0161 od srednjeg veka. Malopoljski objekti, koji se po norve\u0161kim da\u0161\u010danim crkvama nazivaju stavkirke<\/em>, najstarija su skupina drvenih svetili\u0161ta u Evropi. Ove unikatne crkve, riznice starih ikona i skulptura, nastale su zahvaljuju\u0107i darodavcima iz plemi\u0107kih porodica.<\/p>\n

          \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ukupna du\u017eina Puta drvene arhitekture u Malopoljskoj iznosi oko 1500 kilometara.<\/p>\n

          http:\/\/www.drewniana.malopolska.pl\/<\/a><\/p>\n

          \u00a0<\/p>\n

            \n
          1. Mu\u017eakovski park<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

            \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Mu\u017eakovski park jedan je od najprostranijih istorijskih parkova u Evropi. Izgra\u0111en je prema kompozicionom planu engleskog parka. Ubraja se u najzna\u010dajnija dostignu\u0107a evropske pejza\u017ene umetnosti. Uticao je na razvoj pejza\u017ene arhitekture u Evropi i Americi. Projektovan kao \u201eslika naslikana biljkama\u201c, oslanja se na lepotu lokalne flore i inspiri\u0161e na \u010darobne \u0161etnje. Prostire se na dve obale Lu\u017ei\u010dke nise, du\u017e koje proti\u010de nema\u010dko-poljska granica. Izgradio ga je pruski princ Herman fon Pukler Muskau u periodu izme\u0111u 1815. i 1845. godine. Park svojom povr\u0161inom obuhvata oko 1000 hektara, od kojih je 800 u Poljskoj.<\/p>\n

            \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ulaz u poljski i nema\u010dki deo parka je slobodan. Park je otvoren celog dana i mo\u017ee se razgledati biciklom.<\/p>\n

            http:\/\/www.park-muzakowski.pl\/<\/a><\/p>\n

            \u00a0<\/p>\n

              \n
            1. Stari grad u Var\u0161avi<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

              \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Stari grad u Var\u0161avi jedini je u svetu primer planske i potpune rekonstrukcije ahritektonskih i kulturnih spomenika, nastalih izme\u0111u XIII i XX veka. Prema modenoj teoriji konzervacije spomenika, svaka rekonstrukcija i ponovna izgradnja predstavljaju falsifikovanje istorije. Izuzetak koji je na\u010dinjen za Stari grad bio je podstaknut moralnim obzirima i \u017eeljom \u010ditavog poljskog dru\u0161tva da se razoren grad podigne iz pepela. Za vreme Var\u0161avskog ustanka 1944. godine nema\u010dki nacisti razorili su vi\u0161e od 85% Starog grada. Zgrade su bombardovane i dizane u vazduh. Do temelja su uni\u0161tene raznobojne kamene ku\u0107e, opasane odbrambenim zidinama, crkve, palate, trg, Kraljevski zamak. Odluka o ponovnoj izgradnji Var\u0161ave kao prestonice dr\u017eave doneta je u januaru 1945. godine. Poljaci su za samo pet godina, verno i sa\u010duvav\u0161i pojedine originalne delove, uspeli da rekonstrui\u0161u \u010ditav Stari grad. Obnova je vr\u0161ena po uzoru na sa\u010duvanu istorijsku dokumentaciju, koju su, izme\u0111u ostalog, \u010dinile Kanaletove slike i crte\u017ei.<\/p>\n

              www.warsawtour.pl<\/a><\/p>\n

              \u00a0<\/p>\n

                \n
              1. Stari grad u Zamo\u0161\u0107u<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

                \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Grad je osnovao kancelar Jan Zamojski na trgova\u010dkom putu koji je povezivao Zapadnu i Severnu Evropu sa Crnim morem. Podignut je na otvorenom polju, prema italijanskom konceptu idealnog grada, a u skladu sa urbanisti\u010dkim i arhitektonskim planom Bernarda Moranda iz Padove, kojem je izgradnju poverio Jan Zamojski 1580. godine.<\/p>\n

                \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Zamo\u0161\u0107 se iz vi\u0161e razloga naziva \u201ebiserom renesanse\u201c: grad je opasan tipi\u010dnim renesansnim bastionskim fortifikacijama, ve\u0107inom ga \u010dine renesansne zgrade i ku\u0107e, a katedrala spada u najizvanrednija dostignu\u0107a kasnorenesansne arhitekture.<\/p>\n

                \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Simbol Zamo\u0161\u0107a predstavlja gradska ve\u0107nica oven\u010dana atikom. Ve\u0107nica poseduje lepezasto stepeni\u0161te i visoku sat-kulu, sa koje se u podne, ta\u010dno u 12, pronosi sve\u010dani hejnal.<\/p>\n

                https:\/\/www.poland.travel\/en\/discover\/unesco-sites\/old-city-of-zamosc<\/a><\/p>\n

                \u00a0<\/p>\n

                  \n
                1. Au\u0161vic-Birkenau. Nema\u010dki nacisti\u010dki koncentracioni logor za masovno uni\u0161tenje stanovni\u0161tva u okupiranoj Poljskoj 1940-1945.<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

                  \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Au\u0161vic-Birkenau bio je najve\u0107i logor za masovno uni\u0161tenje stanovni\u0161tva koji su Nemci izgradili za vreme Drugog svetskog rata. Danas je svedo\u010danstvo holokausta koji su nacisti po\u010dinili u Drugom svetskom ratu. Posmatraju\u0107i ograde, bodljikavu \u017eicu, stra\u017earske kule, barake, ve\u0161ala, gasne komore, krematorijume, te\u0161ko je zamisliti da su \u201eljudi ljudima zakuvali takvu sudbinu\u201c, kako je pisala knji\u017eevnica Zofja Nalkovska. Logor su u okupiranoj Poljskoj izgradili Nemci, isprva kao koncentracioni logor za Poljake, kasnije i za sovjetske zatvorenike, a potom i za zatvorenike drugih nacionalnosti. U periodu 1942-1944. godine postao je glavni logor za istrebljenje Jevreja. Istorijska istra\u017eivanja pokazala su da je u ovom koncentracionom logoru ubijeno milion i po ljudi.<\/p>\n

                  \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Muzej Au\u0161vic-Birkenau nastao je 1947. godine.<\/p>\n

                  \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 www.auschwitz.org.pl<\/a><\/p>\n

                  \u00a0<\/p>\n

                    \n
                  1. Drvene crkve na poljskom i ukrajinskom podru\u010dju Karpata<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

                    \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Crkve s kraja XV i po\u010detka XVI veka najstariji su sa\u010duvani objekti svoje vrste na podru\u010dju poljskih i ukrajinskih Karpata i predstavljaju izvanredne primere kulture naroda Lemki i Bojki. Na Uneskovoj listi na\u0161lo se \u0161esnaest ovakvih crkava, od kojih je osam sme\u0161teno na teritoriji Poljske. Svedo\u010danstvo su izuzetnih dostignu\u0107a drvene crkvene arhitekture tog doba. Ono \u0161to ih izdvaja me\u0111u drugim takvim sakralnim gra\u0111evinama u Evropi jeste raznovrsnost forme i tipova, savr\u0161enstvo tesarskih konstrukcijskih re\u0161enja i stilska razli\u010ditost.<\/p>\n

                    https:\/\/www.poland.travel\/en\/discover\/unesco-sites\/wooden-tserkvas-of-the-carpathian-region-in-poland-and-ukraine<\/a><\/p>\n

                    https:\/\/whc.unesco.org\/en\/list\/1424\/<\/a><\/p>\n

                    \u00a0<\/p>\n

                      \n
                    1. Bjalovje\u0161ka pra\u0161uma<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

                      \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Bjalovje\u017ea je poslednje par\u010de devi\u010danske \u0161ume koja je nekada prekrivala \u010ditavu Evropu.<\/p>\n

                      \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Bjalovje\u0161ka pra\u0161uma (Bjalovje\u0161ki nacionalni park) upisana je na Uneskovu listu 1979. godine. Za\u0161ti\u0107eno podru\u010dje pro\u0161ireno je 1992. godine na deo koji se nalazi na beloruskoj strani. Tada je ustanovljen Transgrani\u010dni objekat svetskog nasle\u0111a Belovezhskaya Pushcha\/Bialowieza Forest<\/em>. Poslednjom odlukom Komiteta za svetsko nasle\u0111e iz 2014. godine, podru\u010dje pod za\u0161titom uve\u0107ano je na 141 hiljadu hektara sa obe strane granice. Celokupna povr\u0161ina koja je upisana na listu, zajedno sa tampon zonom, trenutno iznosi 308 hiljada hektara. Podru\u010dje pod za\u0161titom dobilo je i novi naziv \u2013 Transgrani\u010dni objekat svetskog nasle\u0111a nazvan je Bialowieza Forest<\/em>. U Bjalovje\u0161kom nacionalnom parku \u017eivi najve\u0107a svetska populacija ravni\u010darskih bizona.<\/p>\n

                      https:\/\/www.poland.travel\/en\/discover\/unesco-sites\/bialowieza-forest-the-national-park<\/a><\/p>\n

                      \u00a0<\/p>\n

                        \n
                      1. Kalvarija Zeb\u017eidovska \u2013 maniristi\u010dki arhitektonski i pejza\u017eni kompleks i hodo\u010dasni\u010dki park<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

                        \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sanktuarijum u Kalvariji Zeb\u017eidovskoj nastao je po\u010detkom XVII veka po uzoru na Put suza u Jerusalimu. Idejni tvorac njegove izgradnje bio je krakovski vojvoda Mikolaj Zeb\u017eidovski. U sanktuarijumu se, osim manastira, baroknih i maniristi\u010dkih crkava i kapela, nalazi barokna bazilika sa \u010dudotvornom ikonom Kalvarijske Bogorodice. Svi objekti i simboli\u010dna mesta Stradanja Isusovog i Bogorodi\u010dinog \u017eivota slikovito su ukomponovana u pejza\u017e Beskida. U sanktuarijum neprestano pristi\u017eu desetine hiljada hodo\u010dasnika, naro\u010dito u toku Velike sedmice pred Bo\u017ei\u0107, a potom i u avgustu, na Uspenje Presvete Bogorodice.<\/p>\n

                        http:\/\/www.kalwaria.eu\/<\/a><\/p>\n

                        \u00a0<\/p>\n

                          \n
                        1. Srednjovekovni gradski kompleks u Torunju<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

                          \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Torunj je osnovao krsta\u0161ki red u XIII veku. Ubrzo potom, grad je kao \u010dlan Hanze stekao zna\u010dajnu poziciju u sferi trgovine. O njegovom bogatstvu svedo\u010de rasko\u0161ne gra\u0111evine iz XIV i XV veka u Starom i Novom gradu, me\u0111u kojima je i Kopernikova ku\u0107a. Izgled trga i okolnih zgrada nije se menjao 700 godina. Velika atrakcija je i Krivi toranj, visok 15 metara. Izgra\u0111en je krajem XIII i po\u010detkom XIV veka \u2013 i kriv je kao i \u010duveni toranj u Pizi.<\/p>\n

                          www.it.torun.pl<\/a><\/p>\n

                          \u00a0<\/p>\n

                            \n
                          1. Crkve mira u Javoru i Svidnjici<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

                            \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Crkve u \u0160leskoj, podignute u XVII veku, najve\u0107e su sakralne drvene gra\u0111evine sa skeletnom konstrukcijom.<\/p>\n

                            \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Crkve mira u Javoru i Svidnjici dva su od tri sa\u010duvana protestantska svetili\u0161ta, sagra\u0111ena u \u0160leskoj na osnovu Vestfalskog mira iz 1648. godine. Usled Tridesetogodi\u0161njeg rata (1618-1648), koji je okon\u010dan u \u0160leskoj, pora\u017eenim protestantima oduzete su sve crkve. Sagra\u0111ene od drveta i gline, bez tornjeva, zadivljuju svojom rasko\u0161nom unutra\u0161njosti. Posebnu pa\u017enju privla\u010de ukra\u0161ene empore \u2013 lo\u017ee za protestantsko plemstvo. Crkva u Svidnjici mo\u017ee da primi 7.5 hiljada ljudi, a u Javoru 6 hiljada.<\/p>\n

                            https:\/\/whc.unesco.org\/en\/list\/1054\/<\/a><\/p>\n

                            \u00a0<\/p>\n

                              \n
                            1. Hala stole\u0107a u Vroclavu<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

                              \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Hala stole\u0107a \u2013 koju je ameri\u010dka fondacija Geti proglasila jednim od 10 najva\u017enijih modernisti\u010dkih objekata iz XX veka \u2013 jedan je od najve\u0107ih arhitektonskih spomenika u Vroclavu.<\/p>\n

                              \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kao vi\u0161enamensku gra\u0111evinu za rekreaciju, na prostoru Izlo\u017ebe stole\u0107a, podigao ju je u periodu 1911-1913. godine arhitekt Maks Berg. Njena konstrukcija od armiranog betona, koji je prvi put tada upotrebljen, predstavlja prekretnicu u istoriji arhitekture. Hala je kru\u017enog plana, sa \u010detiri apside i cilindri\u010dnim gledali\u0161tem koje prima oko 6 hiljada ljudi. Kupola sa svetionikom od \u010delika i stakla visoka je 23 metra.<\/p>\n

                              https:\/\/www.poland.travel\/en\/discover\/unesco-sites\/centennial-hall-in-wroclaw<\/a><\/p>\n

                              \u00a0<\/p>\n

                                \n
                              1. Rudnici olova, srebra i cinka sa sistemima za upravljanje podzemnim vodama u Tarnovskim Gorama<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

                                \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ovaj neobi\u010dan kompleks rudnika ogromnih razmera \u010dine drena\u017eni tuneli dugi 50 kilometara, pristupni tuneli dugi preko 100 kilometara, kao i brojne komore i okna, koji se prostiru na povr\u0161ini od 28 kvadratnih metara. To je jedan od najve\u0107ih i najbolje o\u010duvanih rudnika metala na svetu. Sme\u0161teni su na \u0161leskoj visoravni na jugu Poljske, jednoj od klasi\u010dnih evropskih metalogenetskih provincija.<\/p>\n

                                https:\/\/www.poland.travel\/en\/heritage\/unesco-sites\/tarnowskie-gory-silver-mine<\/a><\/p>\n

                                https:\/\/kopalniasrebra.pl\/en\/homepage\/<\/a><\/p>\n

                                \u00a0<\/p>\n

                                  \n
                                1. K\u0161emjonkovska regija praistorijskog rudarenja prugastog kremena<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

                                  \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Praistorijska rudarska regija K\u0161emjonki Opatovskje sme\u0161tena je na severoisto\u010dnom rubu Svjentok\u0161iskih planina. Drevni rudnici kremena funkcionisali su na tom mestu izme\u0111u neolita i rane bronze \u2013 u periodu od oko 3900. i 1600. godine pre nove ere. Ovaj kompleks je jedan od najve\u0107ih \u010dove\u010danstvu poznatih elemenata praistorijskog industrijskog arheolo\u0161kog nasle\u0111a. Njegova unikatnost po\u010diva na izrazito o\u010duvanim tragovima praistorijske \u010dovekove aktivnosti, usredsre\u0111ene na otkopavanje i obradu kremena na ogromnom podru\u010dju.<\/p>\n

                                  https:\/\/whc.unesco.org\/en\/list\/1599\/<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

                                  Sve vi\u0161e poljskih gradova pridru\u017euje se Uneskovoj Mre\u017ei kreativnih gradova. Krakov \u2013 Grad knji\u017eevnosti \u2013 predsedava upravnim odborom Uneskovih Kreativnih gradova i u tom istom odboru vr\u0161i funkciju predstavnika Gradova knji\u017eevnosti. Katovice \u2013 Grad muzike \u2013 prvi je Grad muzike iz Srednjoisto\u010dne Evrope. Lo\u0111 \u2013 Grad filma \u2013 pridru\u017eio se sa svojom \u010duvenom filmskom \u0161kolom […]<\/p>\n","protected":false},"author":26,"featured_media":86,"parent":25,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"inline_featured_image":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"class_list":["post-85","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry"],"yoast_head":"\nPoljski objekti pod za\u0161titom Uneska - Instytut Polski w Belgradzie<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"pl_PL\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Poljski objekti pod za\u0161titom Uneska - Instytut Polski w Belgradzie\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Sve vi\u0161e poljskih gradova pridru\u017euje se Uneskovoj Mre\u017ei kreativnih gradova. Krakov \u2013 Grad knji\u017eevnosti \u2013 predsedava upravnim odborom Uneskovih Kreativnih gradova i u tom istom odboru vr\u0161i funkciju predstavnika Gradova knji\u017eevnosti. Katovice \u2013 Grad muzike \u2013 prvi je Grad muzike iz Srednjoisto\u010dne Evrope. Lo\u0111 \u2013 Grad filma \u2013 pridru\u017eio se sa svojom \u010duvenom filmskom \u0161kolom […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Instytut Polski w Belgradzie\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2023-09-18T09:19:25+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-content\/uploads\/sites\/30\/2023\/09\/6127009466_ee81fee899_o.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1200\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"800\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Szacowany czas czytania\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"13 minut\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/\",\"url\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/\",\"name\":\"Poljski objekti pod za\u0161titom Uneska - Instytut Polski w Belgradzie\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-content\/uploads\/sites\/30\/2023\/09\/6127009466_ee81fee899_o.jpg\",\"datePublished\":\"2023-09-18T08:50:48+00:00\",\"dateModified\":\"2023-09-18T09:19:25+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"pl-PL\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"pl-PL\",\"@id\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-content\/uploads\/sites\/30\/2023\/09\/6127009466_ee81fee899_o.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-content\/uploads\/sites\/30\/2023\/09\/6127009466_ee81fee899_o.jpg\",\"width\":1200,\"height\":800},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Strona g\u0142\u00f3wna\",\"item\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Upoznaj Poljsku\",\"item\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"Poljski objekti pod za\u0161titom Uneska\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/#website\",\"url\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/\",\"name\":\"Instytut Polski w Belgradzie\",\"description\":\"Instytuty Polskie\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"pl-PL\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Poljski objekti pod za\u0161titom Uneska - Instytut Polski w Belgradzie","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/","og_locale":"pl_PL","og_type":"article","og_title":"Poljski objekti pod za\u0161titom Uneska - Instytut Polski w Belgradzie","og_description":"Sve vi\u0161e poljskih gradova pridru\u017euje se Uneskovoj Mre\u017ei kreativnih gradova. Krakov \u2013 Grad knji\u017eevnosti \u2013 predsedava upravnim odborom Uneskovih Kreativnih gradova i u tom istom odboru vr\u0161i funkciju predstavnika Gradova knji\u017eevnosti. Katovice \u2013 Grad muzike \u2013 prvi je Grad muzike iz Srednjoisto\u010dne Evrope. Lo\u0111 \u2013 Grad filma \u2013 pridru\u017eio se sa svojom \u010duvenom filmskom \u0161kolom […]","og_url":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/","og_site_name":"Instytut Polski w Belgradzie","article_modified_time":"2023-09-18T09:19:25+00:00","og_image":[{"width":1200,"height":800,"url":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-content\/uploads\/sites\/30\/2023\/09\/6127009466_ee81fee899_o.jpg","type":"image\/jpeg"}],"twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Szacowany czas czytania":"13 minut"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/","url":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/","name":"Poljski objekti pod za\u0161titom Uneska - Instytut Polski w Belgradzie","isPartOf":{"@id":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-content\/uploads\/sites\/30\/2023\/09\/6127009466_ee81fee899_o.jpg","datePublished":"2023-09-18T08:50:48+00:00","dateModified":"2023-09-18T09:19:25+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/#breadcrumb"},"inLanguage":"pl-PL","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"pl-PL","@id":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/#primaryimage","url":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-content\/uploads\/sites\/30\/2023\/09\/6127009466_ee81fee899_o.jpg","contentUrl":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-content\/uploads\/sites\/30\/2023\/09\/6127009466_ee81fee899_o.jpg","width":1200,"height":800},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/poljski-objekti-pod-zastitom-uneska\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Strona g\u0142\u00f3wna","item":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Upoznaj Poljsku","item":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/upoznaj-poljsku\/"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"Poljski objekti pod za\u0161titom Uneska"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/#website","url":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/","name":"Instytut Polski w Belgradzie","description":"Instytuty Polskie","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"pl-PL"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/85","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-json\/wp\/v2\/users\/26"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=85"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/85\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":105,"href":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/85\/revisions\/105"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/25"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-json\/wp\/v2\/media\/86"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/instytutpolski.pl\/belgrade\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=85"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}